Fudbalsko prvenstvo u Americi ’94 je prvo kojeg se zaista sećam. Gledao sam ga sa ćaletom, u Ulcinju, u pauzama između hvatanja kornjača, gutanja peska na Velikoj Plaži i preslušavanja stričeve kompletne diskografije grupe ABBA na audio kasetama. Odlepio sam, onako mali, za Bebetom, Romariom, Dungom, Robertom Karlosom… magija klasičnog fudbala me je potpuno obuzela tog davnog leta.
Decenijama daleko od karijere u advertajzingu, bio sam ipak sjajan primer njegove moći.
Ovo se moralo desiti pre ili kasnije: dva talentovana momka su na genijalan način izvrgla ruglu zahtuktalu, alavu industriju startup hipstera i pripadajućih prilepaka. Prosto: iskodirali su generator startup vebsajtova i na pravi način pokazali koliko je ceo proces obesmišljen.
Nije sporno da je startup kultura, odnosno koncept spajanja šašavih klinaca sa opasno dobrim idejama i prekaljenih vukova sa Vol Strita putem raznih biznis-akcelerator programa, zaslužan za većinu haj tek uspeha zadnjih desetak godina. Silikonska dolina je duhovni dom startup filozofije i, iako je koncept danas globalno zastupljen, prednjači kao tačka okupljanja ljudi koji su na bilo koji način željni uključivanja u ovaj trend. Nažalost, sve je više indicija da se njihova startup scena pretvara u sumanuti vrtlog maglovitih ideja, loših investicija, izneverenih očekivanja, a bogami i otvorenih pronevera i prevara.
